Osiguranje

Pojam i značaj osiguranja


Reč „osiguranje“u najširem smislu označava sigurnost, poverenje u nešto, zaštitu, obezbeđenje,zajamčenost. Drugim rečima, smisao te reči upućuje na svrhu osiguranja koja se sastoji u pružanju neke sigurnosti.

Osnovni cilj osiguranja je zaštita osiguranika i drugih oštećenih lica.

Osiguranje je multidisciplinarna nauka, istovremeno ekonomska, pravna i tehnička. Za ekonomistu osiguranje predstavlja instituciju čiji je cilj uklanjanje ekonomskih posledica prouzrokovanih nastankom osiguranog slučaja. Zbog toga će ekonomisti proučavati fondove osiguranja( načini njihovog obrazovanja, čuvanja i uvećavanja ).

Aktuari ( tehničari osiguranja ) osiguranje posmatraju kao matematičko – statističku kategoriju koja predstavlja procenjivanje težine rizika, izjednačavanje rizika, kalkulaciju premija i drugo.

Za finansijskog stručnjaka osiguranje je deo finansijskog prava, u okviru kog se naročito razmatra zaštita fondova osiguranja, pitanje uticaja poreskih zakona na delatnost osiguranja, uticaj ostvarenih kamata iz plasmana sredstava i dr.

Zavisno od toga sa kog se aspekta posmatra sistem osiguranja, moguće je osiguranje definisati na različite načine.

Sa ekonomskog aspekta osiguranje je takav posao na osnovu koga se osiguravač obavezuje da za određeni iznos (u vidu naplaćene premije osiguranja) osiguraniku isplati naknada štete kada nastupi osigurani slučaj, osnosno da ga obešteti.

Sa pravnog aspekta osiguranje proučava prava i obaveze ugovornih strana – osiguravača i osiguranika. To je zapravo uređivanje prava i obaveza osiguranika i osiguravača kod zaključivanja ugovora o osiguranju, u toku tajanja osiguranja i kod ostvarivanja odštetnih prava tj. kod likvidacije štete.

Sa tehničkog aspekta, osiguranje je matematičko-statistička kategorija koja se ispoljava kroz atomiziranje rizika, odnosno njegovo raspoređivanje na mnoštvo osiguranika i nivelisanje na znatno nižem nivou. To se postiže grupisanjem rizika po različitim opasnostima (požar, poplava, invaliditet), imajući pri tome u vidu različitost stepena verovatnoće u pogledu nastupanja štetnog događaja kroz različitih osiguranih objekata i lica. Na osnovu toga se pravi kalkualacija premije. Te poslove, koji su veoma složeni, obavlja aktuarska služba u okviru osiguravajuće kompanije.

Sa aspekta pojedinca, uloga osiguranja je dvostruka: zaštita osiguranika – njegovog telesnog integriteta i njegove imovine kroz naknadu štete nastale realizacijom osiguranog slučaja, pri čemu se štiti materijalni položaj osiguranika i zaštita trećih lica.

Sa aspekta privrede ogleda se u naknadi štete koje bi mogle ugroziti funkcionisanje privrede jedne države. Osiguravači predstavljaju bitne igrače u inovacijama i napredovanju mnogih polja: medicina, industrija, nove tehnologije, jer predstavljaju preuzimače rizika i tako omogućavaju nove poduhvate. Osiguravajuće kuće su i jako bitni investitori na svetskom tržištu.

Prikupljanje premije – sama suština siguranja je da se na osnovu unapred plaćenih premija velikog broja osiguranika, organizuju odgovarajući fondovi iz kojih će se vršiti naknada štete onim osiguranicima koji su pretrpeli štetu.

Homogenizacija rizika – rizici se u osiguranju sistematizuju po sličnosti, po njihovoj prirodi, vrednosti, trajanju i predmetu osiguranja. Tako se formiraju grupe rizika po granama, pri čemu se prema utvrđenim pravilnostima definišu uslovi i tarife. Preporučuje se što detaljnija kategorizacija radi što bonjeg upravljanja rizcima.

Disperzija rizika – za efikasno obavljanje delatnosti osiguranja potrebno je da postoji povoljna srazmera između broja osiguranika u istom društvu i broja nastalih šteta. Osnovni zadatak svakog osiguravajućeg društva je da ima što veći portfelj, odnosno da ima što veći broj osiguranika.

Podela rizika – postoje rizici koji nose opasnost da svojim ostvarenjem izazovu štete koje bi teško mogli nadoknaditi osiguravajuće društvo. Kada osiguravač oceni da je rizik preveliki, on određuje koliki deo rizika može podneti, odnosno, koliki deo može isplatiti u slučaju nastanka štete, a da ne ugrozi vlastite fondove. Doe koji osiguravač zadržava za sebe naziva se samopridržaj, a preostali deo rizika osiguravač predaje reosiguravaču.

Reosiguranje – može se definisati kao ponovno osiguranje rizika. Time osiguravač plaća deo premije reosiguravaču, a reosiguravač preuzima obavezu da isplati deo štete osiguraniku.

PODJELA OSIGURANJA
Prema prirodi rizika:
  • pomorsko
  • kopneno
  • vazdušno
Prema predmetu:
  • životno
  • neživotno
Prema načinu nastanka:
  • obavezno
  • dobrovoljno